Informacione Tehnologije - Srbija

Telekom vredi više od dve milijarde evra, 2023. vredeće četiri milijarde

"Po svim projekcijama 2023. godine Telekom će vredeti minimalno četiri milijarde evra, po finansijskim projekcijama i po nivou duga. Možda će vredeti i više, jer ćemo poslovati u više zemalja nego sada, jer nam je u planu širenje poslovanja", rekao Lučić upitan o vrednosti kompanije.

Dodao je da sada kompanija vredi preko dve milijarde, te da je iza njih težak poslovni ciklus, ali da su uspeli da povećaju vrednost kompanije.

Kako je rekao, u dve godine, kompanija je investirala u optičku mrežu, u najsavremeniju mobilnu mrežu, u akvizicije kablovskih operatera i u stvaranje novog televizijskog sadržaja, kroz kanal Arena sport.

"Uspeli smo da završimo najjači investicioni ciklus, a da nivo zaduženosti bude na evropskom proseku. Da budemo na nivou koji se smatra 'normalnom' zaduženosti jedne telekomunikacione kompanije", rekao je Lučić.

Cilj Telekoma da se razvije u snažnog regionalnog lidera

Cilj svih investicija i poslovnih poteza Telekoma Srbija je da se kompanija razvije u snažnog regionalnog lidera, istakao je Lučić.

Lučić je kazao da je Telekom uspeo da negativan trend, sa kojim se suočavao u prošlosti, preokrene u pozitivan.

Na osnovu toga, dodaje, postignuti su rekordni rezultati po pitanju prihoda u prošloj godini.

"Imamo izuzetan tržišni rast televizijskih i internet korisnika. U odnosu na našu konkurenciju UNITED grupu imali smo manji udeo za 30 odsto, a ove godine smo prvi na tržištu. Cilj je da Telekom, u zemljama u kojima posluje, bude broj j jedan u svim klasičnim telekom uslugama - televizija, mobilni, i fiksni telefon. Na dobrom smo putu da to realizujemo u Srbiji, Crnoj Gori i BiH", kazao je Lučić.

Rekao je da Telekom ima velike planove u dijaspori.

"Jedina smo kompanija u kojoj država ima akcije koja posluje u EU. Imamo mobilnog operatera u Austriji, gde ćemo uskoro postati i internet provajder. Cilj nam je da proširimo naše poslovanje na Nemačku, Švajcarsku, a kasnije i na SAD i Kanadu", naglasio je on.

Po iskustvima u Austriji, prema njegovim rečima, gde već ima 60.000 mobilnih korisnika, vidi se da su korisnici ne samo naša dijaspora, već i austrijski državljani.

Sve to, kako dodaje, doprineće izuzetnom rastu prihoda, profitabilnosti i vrednosti Telekoma.

Prihodi u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i dijaspori prihodi Telekoma rastu svake godine, a ako se trend nastavi 2023. bi operativni profit bio preko 700 miliona evra, kazao je on.

Ukazao je da će broj televizijskih korisnika preći dva miliona, što je daleko više od prvobitne ambicije.

Najavio je da Telekom želi da investira u digitalne servise, i da će, kao internet lider, biti okosnica razvoja u Srbiji.

"Telekom se nalazi na pravom putu pravljenja izuzetno jakog regionalnog lidera", podvukao je Lučić.

Kazao je da su akvizicije bile dobar poslovni potez, i da svi analitičari, koji to žele, na jednom istom kvartalu u 2018. godini, kada je kupljena United grupa za 2,6 milijardi evra, a Telekom kupio Kopernikus i Radijus Vektor, mogu da povuku svoje zaključke.

"Ako jedan kablovski operater vredi više milijardi evra zašto 500. 000 televizijskih korisnika koje je Telekom akvizirao ne vrede ništa kako to neki tvrde", upitao je on.

Ukazao je da u svim zemljama u kojima posluje Telekom Srbija jedini konkurent je United grupa, te ako je njihova strategija pravljenje sopstvenih kanala u cilju zadržavanja korisnika, zašto bi se to osporavalo Telekomu.

Preneo je da je Telekom uspeo da napravi preko 50 kanala, i da je zbog toga prirodan rast nezaustavljiv, koji iznosi 15.000 novih korisnika televizijskih usluga mesečno.

"Naše tržišno učešće raste, a to je rezultat pravilnog investiranja. Očigledno je da se, kako mi rastemo, intenzivira i pritisak na našu kompaniju. Potpuno je jasno da jedna interesna grupa želi da zaustavi Telekom u svom razvoju. Ali u tome neće uspeti. Stvorićemo od Telekom Srbije regionalnog lidera na koji će biti ponosni naši akcionari i radnici", zaključio je Lučić.

Ubrzo podnosimo tužbu protiv United grupe

Telekom Srbije će veoma brzo podneti tužbu protiv United grupe jer je neistinama i lažima vodio kampanju protiv Telekoma kao konkurenta na tržištu koristeći sopstvene resurse, odnosno svoje medije, najavio je Lučić.

"Smatramo da se radi o jednoj vrsti kampanje protiv nas. Podnećemo tužbu vrlo brzo u Srbiji i pred jednim međunarodnim sudom. To će biti prilika za United da dokažu da je istina ono što su tvrdili, a i mi da pokažemo da se radi o kampanji konkurencije", objasnio je Lučić.

Rekao je da je u toku prikupljanje podataka za tužbu, i da ti podaci pokazuju da je United preko svojih kanala imao čak 446 objava protiv Telekom Srbija.

Rekao je da Telekom smatra da United, kao operator sa značajnim učešćem u tržištu od preko 40 odsto, svoje resurse koristi za kampanju protiv svoje konkurencije.

Ta kampanja, dodaje, bila je posebno intenzivna u julu i avgusti sa 93 objave.

"Svaki dan faktički bilo je, tokom leta, više od jedne objave. Rade se prilozi o nama a da nam se ne pruži šansa da odgovorimo. Sve će to biti deo tužbe", najavio je on.

Investicije Telekoma daju rezultat, 2011. nije bilo pitanja zaduživanja

Generalni direktor "Telekoma Srbije" Predrag Ćulibrk rekao je danas da se Telekom zadužio u proteklom periodu kako bi mogao da investira i da ulaganja kroz akvizicije već daju rezultate, dok se 2011. godine ta kompanija zadužila da bi kupila za 380 miliona evra sopstvene akcije, ali o tome tada niko nije pitao i izvodio javne performanse pred Telekomom.

Ćulibrk je na konferenciji za medije na ovaj način odgovorio na pitanje novinara N1, koliko je porastao dug Telekoma prema bankama i na konstataciju da je u pitanju dug od 1,1 milijardu evra, a da je reč o državnoj kompaniji, čiji su akcionari građani.

"Raduje me vaša zabrinutost za Telekom Srbija. Isto ću tako bez problema da kažem, pošto i vas sa televizije N1 doživljavam kao našu konkurenciju, jer ste u stopostotnom vlasništvu Junajted grupe, voleo bih da pogledate poslovne rezultate Junajted grupe, gde ćete videti iznose koji su dramatični", rekao je Ćulibrk.

Na konstataciju novinara da je Junajted grupa privatna a Telekom državna kompanija, Ćulibrk je upitao:

"Da li se Telekom dodatno zadužio, za sve ove akvizicije za sve ovo što smo radili?" i zatim odgovorio:

"Pa, naravno da se zadužio. Da li ima (Telekom) itekako veliko poverenje bankarskog sektora? Pa naravno da ima, što pokazuju i kamatne stope koje dobijamo od banaka o kojima sad ovde neću da pričam. Da li nešto krijemo? Pa naravno da ne krijemo, Naši finansijski izveštaji su dostupni na sajtu Telekoma Srbija i već ste imali uvid u njih", rekao je Ćulibrk.

Kaže da bi on isto tako voleo da vidi, kao što mogu da se vide izveštaji te kompanije na sajtu, izveštaje Telekomovih konkurenata, Junajted grupe.

Na taj način bi moglo da se uradi poređenje o tome koji su rezultati poslovanja, rekao je Ćulibrk.

"Mislim da su sve naše investicije zbog kojih smo podigli nivo zaduženosti, i jasno je da smo podigli, dobro tempirane i dobro fokusirane. Itekako već daju rezultate".

Ovi potezi su bili na korist Telekoma Srbije, rekao je on i dodao "a na čiju štetu, vreme će pokazati ili možda već pokazuje".

Ćulibrk: Zamena teza, sredstva Telekoma nisu javna svojina

Ćulibrk je izjavio da su navodi da je ta kompanija u javnoj svojini, zapravo zamena teza, jer sredstva i dobra Telekoma nisu javna svojina i nisu u javnoj upotrebi, ali da država svoja prava ostvaruje preko organa koje imenuje, vrši kontrolu i upravlja kompanijom.

Upitan da prokomentariše navode Saveta za borbu protiv korupcije i članice tog tela Jelisavete Vasilić da je Telekom javna svojina, Ćulibrk je rekao da je to jedan od primera kako funkcioniše "druga strana", odnosno konkurencija na tržištu, a da je njena polazna teza potpuno pogrešna.

"Po Zakonu o javnoj svojini, niti su sredstva i dobra Telekoma u opštoj upotrebi, niti su ona od opšteg interesa, niti su kablovi, bazne stanice i ostalo, pruge, putevi, šume mostovi, vode...", rekao je Ćulibrk na pres konferenciji.

On je istakao da odavno delatnost elektronskih komunikacija nije od opšteg interesa, već je prepuštena tržištu.

Podsetio je da je 1997. godine, u akcionarskom sporazumu, po Zakonu o javnim preduzećima, upisano da su sredstva Telekoma u svojini kompanije, a ne javna svojina i javna dobra.

Ćulibrk je naveo da vlasnici crpe svoja prava u kompaniji na osnovu Zakona o privrednim društvima, te da država, kao većinski vlasnik bira predsednika Skupštine akcionara, predlaže i bira članove Nadzornog odbora i kroz statutarne organe, vrši kontrolu i upravalja kompanijom.

Ćulibrk je naveo i da Telekom nije jedina kompanija u Evropi koja je u vlasništvu države, navodeći primer francuskog telekoma ili Telenora u Norveškoj, dodajući da nije norveška država donosila odkuke ni kada je Telenor kupovao Mobtel u Srbiji, ni kada ga je prodavao.

On je ponovio da je cilj napada da se "izblati" Telekom, da se stvori slika da kompanija radi protiv zakona, kako bi se urušila i oslabila.

"Iza su očigledno još neki interesi, kombinacija ciljeva gde su se našli s jedne strane zainteresovani za novac i posao, i sa druge za politiku i politički rejting. Ovo je orkestrirani napad, kako bi se vrednost i značaj Telekoma toliko umanjio da može da se zavlada na način na koji se radilo 15 godina unazad", rekao je Ćulibrk.

Reč je o potpunoj zameni teza - sredstva Telekoma nisu javna svojina, a država ostvaruje prava kroz Zakon o privrednim društvima, zaključio je Ćulibrk.